Građani Srbije pet mjeseci rade za državu, a sedam za sebe i svoju porodicu

0
294

Dan poreske slobode obilježen je prošle nedjelje. Slikovito – građani su do utorka, punih pet mjeseci ove godine, radili za državu, odnosno za poreze koje treba da plate. Od tog dana zarađuju za sebe i svoje porodice. Stručnjaci ukazuju da mnogi nisu svjesni koliko nameta plaćaju državi.

Poreski sistem Srbije – poslodavac je za kog grđani rade od 1. januara do 28. maja, ukazuju u organizaciji Libek. Tako ispada kada se sabere novac koji izdvajamo za porez na dohodak, doprinose za penziono i zdravstveno osiguranje, PDV i akcize, kao i porez na imovinu, objašnjava Mihajlo Gajić iz Libeka.

“Ljudima nije jasno da oni plaćaju porez i koliko zapravo plaćaju na godišnjem niovu, i da ta suma uopšte nije mala, i samim tim ne kreira se svest da mi kao građani treba da budemo neko ko će da kontroliše kako se taj državni novac koristi”, ističe Gajić.

Foto: N1

Porez građani plaćaju svakodnevno. Pri kupovini hrane, cigareta, pića, kozmetike, goriva, bele tehnike i sličnih stvari – u visunu računa ulazi cena proizvoda, ali se za svaki od njih plaća i PDV.

“Država nema svoj novac, ona raspolaže samo novcem poreskih obveznika koji je pre toga uzela kroz porez. Dakle, bilo šta što država plaća – od isplate penzija do plata zaposlenima u javnom sektoru, kao što su nastavnici u školama i medecinske sestre u bolnicama, do izgradnje novih i rekonstukcije postojeći ulica, to sve zapravo plaćamo mi, svaki dan kad odemo da kupimo nešto u prodavnici mi plaćamo porez, svakog mjeseca kad nama legne plata od poslodavca, mi plaćamo veliki dio poreza”, ističe Gajić.

Porezi su najznačajnija prihodna stavka državnog budžeta. Konkretno, u 2017. i 2018. godini prihodi od poreza činili su 83,9 odsto budžeta, a struktura poreskih prihoda govori da najviše novca dolazi od PDV-a.

Foto: N1

Ekonomista Milan Kovačević upozorava da bi porez, ipak, trebalo da bude smanjen za razne usluge.

“Tako da je kod nas potrebno ubrzati reforme koje bi popravile poreski sistem, smanjile bi crno tržište, lakše ubrale dovoljno prihoda, smanjile dažbine ako je moguće, a sa druge strane isto tako na najbolji način raspoređivali rashode – da oni doprinesu boljem standardu ljudi i bržem privrednom rastu, što se nažalost ne događa”, konstatuje on.

Mnogo je primera koji ukazuju na to da je novac građana trošen bez njihovog pitanja. Među njima su recimo kupovina dve veštačke stene na Košutnjaku u iznosu od 1,2 miliona eura, kao i gest države od 14 miliona eura za kompaniju Er Srbija kroz subvencije. U trošak građana spada i novogodišnja rasvjeta u srpkoj prestonici koja je 2018. koštala 2,9 miliona eura. Novi ceh slijedi za gradnju gondole i jarbola čija zajednička vrednost viša od 15 miliona eura.