Državna pomoć tokom pandemijske krize odložila je talas otkaza. Ali bi već od januara on mogao da se osjeti punom silinom, kažu stručnjaci za DW. Pretpostavlja se da će mnogi poslodavci posegnuti za radom na crno.
DW navodi da krajem godine ističu tri mjeseca tokom kojih poslodavci koji su uzeli državnu pomoć, u obliku 60 odsto minimalaca za zaposlene, nisu smjeli da otpuste više od deset odsto zaposlenih.
Pomoć je tada dobilo 235.000 firmi, odnosno više od milion radnika, a zbog isteka tog roka sagovornici Deutsche wellea očekuju da bi privredu Srbije od januara mogao da zadesi talas otkaza, jer bi tada poslodavci trebali da počnu sa isplatom poreza i doprinosa na minimalce koje je država dala njihovim zaposlenima.
“Ko je bio u neformalnom sektoru, on će ostati tamo, a pretpostavljam da će ih više ući u neformalni sektor. Zna se da među ugostiteljima ima dosta neprijavljenih radnika, a minimalac će biti uplaćen samo za one koji su formalno zaposleni. U suštini je to osmišljeno da bi se amortizovao pad koji će uslijediti početkom 2021. godine”, ocijenila je vanredna profesorka na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Jelena Žarković.
Ona je dodala da, prema rezultatima njihovog istraživanja, neformalno zaposleni u Srbiji imaju nižu zaradu po času rada od “minimalca”, da nemaju plaćene poreze i doprinose niti zdravstveno osiguranje.
Sa negativnim projekcijama slaže se i Sarita Bradaš, istraživačica Fondacije Centar za demokratiju, koja dodaje da će razmjere krize biti vidljive tek od Nove godine.
“Može da se desi, pogotovo što su u najvećem problemu preduzetnici i mikropreduzeća, da dođe do prelaska ljudi iz formalnog sektora u neformalni, kako bi nekako preživjeli na tržištu”, rekla je Bradaš.
Ona je dodala da u Srbiji zapravo mnogo više ljudi traži posao nego što to pokazuje broj nezaposlenih iz Ankete o radnoj snazi, što se može vidjeti iz podataka o takozvanoj “podzaposlenosti”.
“To su nezaposleni koji žele da rade, ali ne traže posao. Oni se računaju kao neaktivni, jer je definicija nezaposlenog ‘onaj ko želi da radi i traži posao’. Kada nezaposlenima pridružite ove koji su podzaposleni, koji ‘žele da rade, ali ne traže aktivno posao’, dođete do stope nezaposlenosti od preko 18 odsto u trećem kvartalu”, kazala je Bradaš.
Izvor: DW/Beta