Srbija se nalazi pred energetskim izazovom koji bi mogao uticati na političku stabilnost zemlje. Sudbina “Naftne industrije Srbije“ (NIS), glavnog uvoznika i prerađivača nafte, postala je predmet rasprava unutar vlade predsednika Aleksandra Vučića, prenose Politika i agencija Reuters. Ishod ovih dešavanja mogao bi imati dugoročne posledice po ekonomiju i spoljnu politiku Srbije.
NIS — ključni akter na srpskom naftnom tržištu
NIS predstavlja ne samo profitabilnu kompaniju, već i ključni stub energetskog sektora Srbije. Prema podacima Bloomberga, kompanija pokriva oko 80% domaćih potreba za naftnim derivatima, upravlja rafinerijom u Pančevu i poseduje najveću mrežu benzinskih stanica u zemlji, uz prisustvo u regionu.
Vlasnička struktura čini NIS politički osetljivim. Godinama su Gazprom Neft i povezani entitet Intelligence kontrolisali 56,15% akcija, dok država Srbija drži 29,87%. Ostatak akcija pripada manjinskim akcionarima i zaposlenima. Prema Reutersu, to znači da ruski investitor, sada pod zapadnim sankcijama, i dalje ima kontrolu nad ključnim energetskim resursom Srbije, što u aktuelnom geopolitičkom kontekstu predstavlja značajne rizike.
Uticaj sankcija: geopolitika i rafinerija u Pančevu
Zbog pojačanih sankcija prema ruskom energetskom sektoru, NIS je početkom 2025. godine uvršten na listu američkog Ministarstva finansija, prenosi agencija Reuters. Vašington je u početku izdavao privremene licence koje su omogućavale Beogradu da pronađe rešenje za vlasničku strukturu kompanije. Međutim, po isteku tih dozvola, strane banke su, prema izveštajima Tanjuga, prestale da obrađuju transakcije NIS-a, dok je hrvatski JANAF obustavio isporuke sirove nafte. Zvaničnici u Beogradu upozorili su da rafinerija u Pančevu raspolaže ograničenim zalihama i da bi, bez novih isporuka, njeno poslovanje moglo biti ugroženo u roku od nekoliko nedelja.
Tri interesa — jedna kompanija
Slučaj NIS-a osvetljava sukob interesa između Vašingtona, Moskve i Beograda. Za Sjedinjene Države, NIS predstavlja poslednji značajan ruski energetski holding u Evropi. Prema izveštaju Financial Times-a, američka politika teži smanjenju ruskog prisustva u evropskom energetskom sektoru i presecanju izvora prihoda Moskve.
Za Rusiju, NIS simbolizuje višedecenijsku saradnju sa Srbijom. Prema agenciji TASS, Moskva je modernizovala rafineriju u Pančevu i obezbedila redovne isporuke sirove nafte, a ruski zvaničnici navode da su spremni da prodaju svoj udeo, ali isključivo po tržišnoj ceni.
Za Beograd, NIS je istovremeno ekonomski resurs i politički izazov. Kao kandidat za članstvo u EU, Srbija zavisi od evropskog tržišta i nije se pridružila zapadnim sankcijama, dok istovremeno uvozi energente iz Rusije. Prema izveštaju Politike, predsednik Vučić nastoji da održava balans između Istoka i Zapada, što u trenutnim okolnostima postaje sve složenije.
Nacionalizacija ili otkup — rizični potezi
Beograd razmatra dve mogućnosti u vezi sa ruskim udelom u NIS-u: nacionalizaciju ili otkup akcija. Prema mišljenju ekonomista sa Univerziteta u Beogradu, na koje se poziva Politika, nacionalizacija bi poslala snažnu političku poruku, ali bi istovremeno mogla izazvati međunarodne arbitraže i skupe sudske sporove, čime bi reputacija Srbije među investitorima mogla biti narušena.
Druga opcija, prema Reutersu, jeste državni otkup ruskih akcija, čime bi formalno bio rešen problem vlasništva uz kompenzaciju Moskvi. Međutim, troškovi takvog poteza bili bi značajni, a i dalje ne postoji garancija da bi Vašington ili Brisel ukinuli sankcije.
ADNOC kao mogući izlaz
Najverovatnije rešenje moglo bi biti uključivanje trećeg investitora, koji nije direktno umešan u sukob između Rusije i Zapada. Prema izveštajima Bloomberga i lista The National iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, kao potencijalni partner pominje se kompanija Abu Dhabi National Oil Company (ADNOC).
Prema pisanju Kurira, Emirati su spremni da plate tržišnu cenu, što zadovoljava ruske uslove, a njihovo uključivanje moglo bi dovesti do ukidanja sankcija i stabilizacije poslovanja NIS-a. Istovremeno, saradnja bi se nadovezala na postojeće projekte Srbije i UAE u oblastima građevinarstva, finansija i odbrane. Predsednik UAE, šeik Mohamed bin Zajed Al Nahjan, redovno posećuje Beograd i održava bliske odnose sa predsednikom Vučićem, što dodatno olakšava potencijalni dogovor.
Zašto je dogovor blokiran
I pored postignutih planova, realizacija dogovora se suočava sa usporavanjem. Prema izveštajima Politike i Blica, pojedini članovi užeg kruga predsednika Vučića odlažu proces, očekujući moguće ublažavanje sankcija kako bi Srbija u budućnosti mogla prodati akcije zapadnim kompanijama uz profit. Bloomberg navodi mišljenja ekonomista da dalja odlaganja povećavaju pritisak sankcija, rizik od obustave rada rafinerije i narušavaju poverenje investitora.
Napetosti sa UAE i drugim arapskim partnerima
Prema izveštajima lista The National, odlaganje odluke o NIS-u stvara tenzije u odnosima između Beograda i Abu Dabija. Isti izvor podseća da su predsednik Vučić i šeik Mohamed bin Zajed razvili snažno partnerstvo u projektima iz oblasti nekretnina, poljoprivrede i odbrane.
Analitičari Brookings Doha Center-a naglašavaju da zalivski investitori više cene poverenje i doslednost nego formalne ugovore. Dodatne geopolitičke analize i procene rizika dostupne su u okviru Analitičkog centra za strateške studije i procenu rizika. Prema pisanju Kurira, neodlučnost Srbije u slučaju NIS-a mogla bi oslabiti njen kredibilitet kod investitora iz Katara i Saudijske Arabije.
Šta je na kocki za Srbiju
Slučaj NIS-a postao je ključni test za rukovodstvo i strateške prioritete Srbije. Analitičari, na koje se poziva Reuters, ocenjuju da ponuda kompanije ADNOC predstavlja priliku za Beograd da smanji pritisak sankcija, osigura energetske zalihe i održi balans između Istoka i Zapada. Ipak, što se odluke više odlažu, sve je jasnije da unutrašnji politički interesi nadmašuju državnu strategiju.
Prema Reutersu, “svako odlaganje sugeriše da se odluke o NIS-u donose prema kratkoročnim političkim ciljevima, a ne prema ekonomskim principima“. U sektoru energetike, nečinjenje nosi svoje rizike — ukoliko srpski lideri ne donesu jasne i odgovorne odluke, zemlja se može suočiti sa krizama, nestašicama i spoljnim pritiscima.