“Ako bi Srbija krenula putem koji zastupa Vulin, posljedice bi bile nesagledive”

0
472
blank
Foto: MUP Srbije/Privatna arhiva/Screesnhot N1

Ako bi Srbija krenula putem koji predlaže Aleksandar Vulin, ministar unutrašnjih poslova, posljedice po državu bile bi nesagledive jer Srbija ekonomski živi od saradnje sa EU i njenim članicama. Takođe, Srbija na evropskom putu treba da se približi politici EU, koja nije politički neutralna, to je neki logički narativ, ako se u uzme u obzir bar trasiran put, a to je članstvo u Evropskoj uniji.

Ovako sagovornici Danasa, Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku i Fahrudin Kladničanin, programski koordinator Akademske inicijative Forum 10, komentarišu poziv koji je Vulin uputio predsjedniku Srbije, Aleksandru Vučiču da se raspiše referendum o političkoj neutralnosti Srbije, odnosno odustajanja od puta integracije u zajednicu evropskih zemalja.

Naime, Aleksandar Vulin pozvao je juče predsjednika Srbije Aleksandra Vučića “da ne poklekne pred licemerjem Evropske unije“ i upitao ga koliko još laži treba da stigne iz Brisela prije nego se država odluči da upita građane da li, pored vojne neutralnosti, žele i političku neutralnost.

U saopćenju MUP navodi se da je Vulin reagovao na navode portparola EU Petera Stana da Kosovo ima pravo da ukine tablice i da je Brisel bio obavešten, ali ne i konsultovan o planovima vlasti u Prištini koji se tiču registarskih tablica i slobode kretanja na teritoriji Kosova i Metohije.

“Izjava Petera Stana sasvim priliči EU i njenoj politici gaženja svih sporazuma za koje je sama svojim potpisom garantovala, smatra Vulin i dodaje da Stanu nije palo na pamet da pomene osnivanje Zajednice srpskih opština, niti da traži poštovanje Briselskog sporazuma.

Predsedniče, izborili ste se za vojnu neutralnost, koliko još ucena i napada treba da stigne iz Brisela, pre nego se odlučite da pitamo Srbe da li žele i političku neutralnost. Predugo nas lažu i ucenjuju, neka preuzmu i odgovornost za svoje laži”, naglasio je Vulin.

Prema riječima Suzane Grubješić, jedna od “mana“ demokratije je da svako ima pravo da kaže šta misli.

“Politička neutralnost jeste zalaganje da Srbija raskine sve ugovorne odnose sa Evropskom unijom, prevashodno Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji je potpisan još 2008, a verovatno i mnoge druge sporzume poput CEFTA i bilateralne ugovore sa zemljama članicama EU. Posledice po Srbiju bile bi nesagledive jer Srbija ekonomski živi od saradnje sa EU i njenim članicama. Nikad nam nije rečeno šta bismo dobili od tzv. političke neutralnosti i koja je to država u Evropi politički neutralna na koju bismo mogli da se ugledamo, te ne mislim da ovakve i slične izjave imaju realnu upotrebnu vrednost. Smanjena podrška građana članstvu Srbije u EU ne znači da gradjani ne prepoznaju gde je bolje i čemu treba težiti, ali znači da dugogodišnje negovanje anti-EU narativa daje rezultate”, smatra sagovornica Danasa.

Prema riječima Fahrudina Kladničanina, fomalno je politika ove države zasnovana na evropskom putu.

“Težimo ka tome da postanemo deo Evropske unije, ali bežimo od evropskih vrednosti i one su potpuno nestale iz javnog prostora i raznih političkih agendi, prosto rečeno, proterali smo suštinu evropsih integracija, a to su evropske vrednosti na kojima ovo društvo treba da počiva i izgrađuje se. Srbija na evropskom putu treba da se približi politici EU, koja nije politički neutralna, to je neki logički narativ, ako se u uzme u obzir bar trasiran put, a to je članstvo u Evropskoj uniji”, smatra Kladničanin.

Drugo je pitanje, dodaje on, da li iko u Briselu želi države zapadnog Balkana kao buduće članice, vidimo šta se događalo sa Sjeverenom Makedonijom, šta su sve ispunili i na kraju jedno veliko ništa i jedno još veće razočaranje kod građana.

“Ima u ponašanju Brisela dosta nedoslesnoti, licimerstva i čestog koketiranja sa neodgovornošću. Birselu je važana stabilnost Zapadnog Balkana i ta agenda je poslednjih godina uspostavljna kroz čvrste temelje stabilokratije i to je po proces koji je, čini mi se, jedno važan u ovom momentu. Možda sam suviše pesimističan i razočaravajući, ali kada pogledate gde smo danas i kada uključite sopstveni analitički apart da bi razumeli kontekst celokupnog narativa, zaključujem da sve što nam finansijski dolazi iz Evropske unije je upravo usmereno ka tome – ulažemo, doniramo, ali vas takve ne žeimo u EU. Kroz finansijsku podršku koja stiže za ovo društvo i njene institucije Brisel pere i umiruje sopstvenu birokratsku savest” zaključuje sagovornik Danasa.

Izvor: Danas.rs