Na promociji romana “Minority rights – podcast” pisca Svetislava Basare, koja je u subotu održana u Novom Pazaru, povela se žustra rasprava između učesnika događaja i publike o aktuelnom političkom trenutku.
Autor: Fahrudin Kladničanin
Univerzitetski profesor Nermin Vučelj otvorio je temu pitanjem da li u Srbiji postoji opasnost da se borba protiv državnog jednoumlja pretvori u novo jednoumlje. On je upozorio da su studenti postali mit, da se od njih očekuje slijepo praćenje i postavio pitanje – “smijemo li da rastvorimo studentsku mitologiju i postoji li izlaz iz ove situacije?“
Na Vučeljevu konstataciju nadovezao se pisac Svetislav Basara, koji je podsjetio da riječ taliban na paštunskom jeziku znači student to je profesija, a ne politička kategorija. “Studenti jesu dobri, ali oni nisu politička snaga. U politici to ne znači ništa“, poručio je Basara.
On je ocijenio da su očekivanja od studenata prevelika i da se od njih traži “čudo od nečega što je zapravo beznačajno“. Studenti su, kako je rekao, uspjeli da uzdrmaju vlast, ali nemaju ni ideju ni kapacitet da sprovedu politički preokret. “Politika je državni posao, ozbiljan i precizan zanat. To ne mogu da vode amateri“, naglasio je Basara.
Pisac je dodao da se u Srbiji politika često svodi na parole “Živjela Srbija, dole Šiptari“, dok istovremeno studenti traže policiju na Kosovu. “Studenti neće ni Istok, ni Zapad, ali neće ni Vučića. To je vašarska politika“, ocijenio je.
Govoreći o širem kontekstu, Basara je poručio da u Srbiji nema građanske alternative, ni ljevice ni desnice, te da se društvo oslanja na “rusku priču“. “Kod nas historija traje tek od 2012. godine, sve prije toga je kao prahistorija. Nemamo pamćenje, ne analiziramo okolnosti i ne učimo iz posljedica“, rekao je.
Na kraju, Basara je zaključio da su studenti radili korisne stvari, ali da nisu ništa postigli sopstvenom politikom, već su se pojavili u pukotini koju je otvorila afera oko pada nadstrešnice. “Ako ovo ne uspije, a uvjeren sam da neće, letargija i apatija u društvu će biti još veće nego prije“, poručio je.
Na pitanje jednog od učesnika o strategiji borbe protiv lokalnih kabadahija u Novom Pazaru, upućeno advokatu Seadu Spahoviću, on je odgovorio da situaciju u tom gradu ne poznaje dovoljno dobro.
“Moj odnos prema Novom Pazaru je prije svega emotivan, a poznajem možda svega nekoliko imena. Zato ne mogu da govorim o lokalnim kabadahijama tamo, ali mogu o onima u Beogradu“, rekao je Spahović.
“Savremena Srbija nastala je na nasilju, na raspadu Jugoslavije, koji je sam po sebi bio nasilnički čin. Nasiljem se ovdje stalno preti, čak i kada iza fasade ‘pristojnog’ političara stoji brutalnost. Srbija je građena na ratnim zločinima i na toj tradiciji nasilja. Zato mogu da pretpostavim da je i u Novom Pazaru slično kao i u drugim gradovima da i tamo vladaju kabadahije.“
Govoreći o studentskom pokretu, Spahović je ocijenio da mladi griješe što odbijaju da se jasno opredijele: “Kažu, neće Istok, neće Zapad, hoće nešto svoje. Da sam student iz Novog Pazara, ja bih rekao: mi studenti tražimo da naš grad dobije Privredni sud – imaju ga i manji gradovi. Mi studenti tražimo bolju infrastrukturu, recimo put od Sjenice do Novog Pazara. Mi studenti želimo da se stadion u Priboju nazove po Mustafi Hasanagiću. To su konkretni zahtjevi i to nije izdaja“, poručio je.
Na kraju je zaključio da studenti jesu uradili dobre stvari, ali da im nedostaje politička artikulacija. “Politika znači imati zamisao, sprovesti je u djelo i donijeti rezultat. Sve ostalo je prazna priča“, naglasio je Spahović.
Promocija romana partnerski je organizovana od strane Akademske inicijative “Forum 10” i Vrta 369.
Izvor: Hava.rs