U trgovanje između srpskih i kosovskih firmi ponovo su se umiješale takse, istina ne one od 100 odsto već samo niže i samo za dve vrste proizvoda – brašno i termo blokove. Žito i ostala roba namijenjena kosovskom tržištu nema takva opterećenja, prenosi “Danas”.
Ministar trgovine Rasim Ljajić podsjeća da su te necarinske barijere uvedene znatno prije odluke prištinskih vlasti da za svu robu koja dolazi iz Srbije i BiH naplati carinu od 100 odsto.
“Za građevinski materijal, konkretno termo blokove, namet je uveden još u julu 2016, dva evrocenta po bloku, a za brašno su počele da se obračunavaju od oktobra 2017. godine i to 40 eura po toni. Obrazloženje je bilo da time štite domaću proizvodnju. Mi smo se obraćali i Evropskoj uniji i CEFTI čije bi članice trebalo da trguju bez barijera, ali nije preduzeto ništa. Kada su doneli takse od 100 odsto, ove prethodne su izgubile smisao”, kaže Ljajić za Danas.
Dodaje da je Priština promijenila politiku kada je nastupila kriza zbog epidemije. Bilo im je važno da što više robe iz Srbije uđe kod njih, posebno brašno koje im je bilo deficitarno. U tom periodu, kada su skinuli takse od 100 odsto, nisu primjenjivali nikakva ograničenja pa je samo u aprilu tom tržištu prodato 16.000 tona brašna. Inače, u ranijem periodu iz centralne Srbije kosovskim potrošačima isporučivano je oko 100.000 tona na godišnjem nivou.
“Novo ograničenje u trgovanju, kada je taj prvi udar prošao, uvedeno je na zahtjev izuzetno jakog lobija mlinarske industrije. Oni u tom delu imaju nekoliko vrlo snažnih firmi sa velikim uticajem na politiku tako da su uspijeli da izdejstvuju vraćanje stare mjere. To nije politička odluka, nego interesna, jer mlinarski lobi kupuje našu pšenicu, za to nema nikakvih taksi niti drugih barijera, a potom je prerađuje u brašno i tako ostvaruje veću zaradu. Zato pšenica iz Srbije ne podleže nikakvim ograničenjima i ona se nesmetano plasira. Potpuno ista situacija je i sa građevinskim materijalom, koji gotovo u celini dolazi iz Srbije, i gdje se taksa primenjuje samo na termo blokove”, objašnjava Ljajić.
Analitičari iz Prištine, međutim, ne isključuju ni političke benefite ovakve odluke.
“Mislim da Albin Kurti, znajući da će vrlo brzo biti izabrana nova vlada, pokušava da pripremi javnost na to da će njegov odnos prema Srbiji biti rigorozniji od njegovih naslednika u vlasti koji se pripremaju da uđu u dijalog sa Srbijom. Smatram da je to njemu bio glavni razlog. Međutim, nova vlada moraće sve te barijere da ukine jer drugačije neće moći da se pokrene dijalog”, kaže za Danas Fatmir Sheholi iz Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa.