Vuk Drašković, posljednji ministar spoljnih poslova zajednice Srbija i Crna Gora, političar i pisac gostujući u Pressingu na N1 je kazao da većeg branioca muslimana, nevinog stradanja bošnjačkog naroda nema od njega, njegove supruge i stranke.
Komentarišuću svoj govor iz Novog Pazara iz 1990. godine – kazao je da je to bila metafora, te da su ga upravo metafore mnogo koštale.
Podsjećamo, Drašković je 1990. godine ispred Petrove crkve u Novom Pazaru rekao:
“Svaki onaj koji u ruku – ovom Raškom zemljom stegne turski barjak, ustaški barjak, albanski barjak ili bilo čiji drugi barjak sem srpskog, ostaće bez barjaka i bez ruke.”
“Moj govor kod Petrove crvkve u Novom Pazaru je nešto najljepše što sam mogao izgovoriti i o muslimanima Raške, muslimanima Bosne, o Srbima, o tome da smo dva stabla nikla iz istoga korena i tako dalje. Mene su tada dočekali plakati sa mojim prerezanim grlom, kao da sam zaklan. To je bila metafora, skupo su me koštale metafore”, rekao je u Pressingu.
“Ja sadašnji ne bih pominjao ni seču ruke, tu metaforu ne bih upotrebio, ali bi naglasio ovo posle – ko u zemlji Srbiji ičim natruni muslimanima njihovu veru, udari im na obraz – ujedat će se za što se niko njegov nije ujedao. To bih više potencirao. Metafora, iza koje nije stajala mržnja i opredeljenje, većeg branioca muslimana, nevinog stradanja bošnjačkog naroda nije bilo od mene, moje supruge i moje stranke”, rekao je.
On je potcrtao da ništa ružno njegovom srcu i duši nije stajalo.
Izvor: N1