Ono što se desilo sa Gradom Novim Pazarom u avgustu 2025. godine nije puka administrativna odluka Ministarstva finansija. To je najgrublje kršenje zakona, Ustava i osnovnih principa lokalne samouprave, i može se nazvati samo jednim imenom – institucionalno nasilje države nad svojim građanima.
Piše: Teufik Tahirbegović
Grad Novi Pazar je, bez ikakvog prethodnog upozorenja ili obrazloženja, ostao uskraćen za sredstva koja mu po zakonu pripadaju – 74% prihoda od poreza na zarade i opšti transfer koji dobijaju sve lokalne samouprave. Radi se o desetinama miliona dinara, od kojih zavisi funkcionisanje čitavog sistema – od plata zaposlenih u javnim službama, preko komunalnih djelatnosti, do osnovnog obrazovanja.
Na ovaj način, Beograd nije kaznio lokalnu vlast – već je direktno udario na građane Novog Pazara, na nastavnike, komunalne radnike, zdravstvene službenike, na djecu i roditelje. Država je ovim potezom pokazala da joj ništa nije sveto, pa ni pravo ljudi da žive u uređenoj zajednici.
Ono što dodatno šokira jeste potpuni izostanak komunikacije: ni Ministarstvo finansija, ni Trezor, ni Poreska uprava, pa čak ni kabinet premijera, nisu dali nikakvo obrazloženje. Kao da se radi o koloniji, a ne o punopravnom dijelu države. Kao da Beograd može jednim potezom pera da obriše finansijsku samostalnost Sandžaka i kazni čitavu zajednicu bez ikakve odgovornosti.
Ovo nije samo budžetsko pitanje. Ovo je politička poruka. Ovo je pokušaj disciplinovanja i ponižavanja Novog Pazara – grada koji je prepoznat kao simbol slobodnog mišljenja u Sandžaku i cijeloj Srbiji. Poruka je jasna: “Ako niste poslušni, ako niste dio sistema kakav mi zamišljamo – možemo vas ekonomski ugušiti.”
Da je ovo urađeno bilo kojoj drugoj općini u Srbiji, nastao bi politički potres. Ali kada je riječ o Sandžaku, vladajuće strukture se očito oslanjaju na to da će javnost u Beogradu i ostatku Srbije ostati ravnodušna. To je ona ista politika selektivne pravde i dvostrukih standarda, kojom se Sandžak decenijama drži na margini.
Novi Pazar ovim potezom nije samo doveden u nezavidnu finansijsku situaciju – on je simbolički stavljen na stub srama i predstavljen kao “neposlušan grad” kojeg treba “naučiti pameti”. Takav odnos države prema jednoj lokalnoj samoupravi nije politika, nego otvorena poruka kažnjavanja i ponižavanja. Ovo nije instrument finansijske discipline, već brutalna demonstracija sile. To je osveta, izživljavanje i klasičan primjer zloupotrebe državnih institucija protiv cijele zajednice.
Beograd ovim šalje poruku da zakon ne važi jednako za sve, da prava i obaveze zavise od političke podobnosti, a ne od Ustava i zakona. Time Novi Pazar i njegovi građani postaju taoci jedne pogrešne i opasne logike – da se budžetska sredstva mogu koristiti kao batina, a ne kao mehanizam ravnomjernog razvoja. Takva praksa razara povjerenje u državu i njene institucije, stvara osjećaj poniženosti i dodatno produbljuje jaz između Sandžaka i Beograda.
Ako se ovo ne zaustavi, neće biti riječ samo o presedanu, nego o modelu upravljanja koji cijelu zemlju vodi u institucionalni haos, a građane pretvara u žrtve političkih obračuna.
Ako država nastavi ovako, pitanje Sandžaka više neće biti tema lokalnih izbora i međustranačkih prepucavanja, već ozbiljno pitanje ljudskih prava, demokratije i vladavine prava u Srbiji. Jer kada vlast na ovakav način može uskratiti sredstva jednom gradu, sutra to može učiniti bilo kome.
Novi Pazar ne traži ništa više od onoga što mu zakonom pripada. I upravo u tome je najveća sramota ove situacije – što su se građani Novog Pazara morali obratiti Ustavnom sudu da bi dobili ono što je njihovo, da bi od sopstvene države tražili da poštuje vlastite zakone.
A to govori sve – ne o Novom Pazaru, već o Beogradu.
Izvor: Sandzacke.rs