Novopazarac Hazbo Mujković (64) je grobar koji radi u Javnom komunalnom preduzeću “Čistoća”. Tri pune decenije svakoga jutra on, zajedno sa svojim kolegama, kopa grobna mjesta za svoje sugrađane koji su preminuli prethodnog dana. Do sada je ručno iskopao više od 11 hiljada grobnih mjesta, kaže u razgovoru za agenciju Anadolija.
“To mi je posao, šta da radim. Dođem odmah po svitanju, popijem čaj sa kolegama i onda uzmemo alat… Dnevno iskopam barem dvije grobnice. Mnogim sugrađanima, ali i rođacima i prijateljima, iskopao sam večne kuće. Mnogi me pitaju kako to mogu da radim, ali šta ću, navikao sam“, kaže Hazbo.
Ovaj čovjek u JKP “Čistoća” radi 38 godina, a posljednjih 30 je proveo na dva muslimanska groblja u Novom Pazaru. Kopa i leti i zimi. Šibali su ga vetrovi i oluje, kopao je po snijegu i kiši. Nikada se nije desilo da grobno mjesto nije spremno za ukop.
“A to se stvarno nikada nije desilo. Uvijek smo sve na vreme završili. Jedno grobno mjesto ručno iskopam za oko četiri sata, a kada je potrebno iskopati više grobnica, onda dođe pojačanje, pa zajedno sa kolegama sve završim. Rake su dugačke oko 230 centimetara, pa ako se to pomnoži sa 11 hiljada, Koliko sam ih do sada iskopao, dolazimo do računice da sam prokopao kanal dugačak 25 kilometara. To je putanja odavde, od Novog Pazara, do Pešterske visoravni“, rekao je Hazbo i u šali kaže da se nada da će jednog dana i za sebe iskopati grobnicu.
Nikada nije odbio zadatak koji je dobio od poslovođe, pa je grobnice kopao i za svoje rođake. Priznaje da mu je teško kada na nalogu vidi da je potrebno otkopati grobno mjesto za mlađu osobu ili dijete.
“Uh, tada mi bude teško ali ne odbijam. Stegne me oko srca, uhvati me u grudima neki teret, stisak, uzmem krampu i lopatu i počnem da kopam. Nekada i zaplačem, nije mi lako da kopam grobnice za djecu. Najviše posla grobari su imali kada nas je pogodila ona korona. Tada sam za mesec dana iskopao oko 80 grobnica“, seća sa grobar sa Velikog groblja u Novom Pazaru, kojem je do penzije ostalo manje od godinu dana.
On je najstariji grobar u Novom Pazaru, a pored sebe ima nekoliko mlađih kolega koje podučava ovom teškom poslu. Gotovo svakog dana Hazbu bole ruke i noge, nekada zbog toga teško zaspi. Kaže da mu je prije sna potreban odmor.
U firmi ga svi poštuju i cijene. Sa poslovođama i direktorima nikada nije imao problema, niti je ikada zakasnio na posao. Hazbo Mujković ne zna šta je izostanak sa posla zbog bolesti.
“A ne, ja ta bolovanja nikada ne koristim. Dobrog sam zdravlja. Ovaj kolektiv je moja druga porodica. Nisu loši uslovi u kojima radimo, imamo novu kućicu, to je naša kancelarija u kojoj boravimo i gdje se odmaramo. Direktori i poslovođe nas obilaze, nekada nam donesu neko osvježenje. Naš posao je da kopamo grobove i to radimo bez greške“, našalio se Hazbo.
Grad Novi Pazar ima problema sa prostorom za muslimanska groblja pa je nedavno otkupljena parcela za tu namenu. Novo groblje još uvek nije otvoreno jer je u toku izrada neophodne dokumentacije.
Hazbo i njegove kolege često kopajući naiđu na kosti osobe koja je tu davno sahranjena, a čije je grobno obiležje nestalo decenijama unazad.
“Pažljivo postupamo sa ljudskim ostacima na koja naiđemo, postoje procedure koje poštujemo. Na Velikom groblju postoje grobovi koji su stari, verovali ili ne, i po nekoliko vekova“, priča Mujković.
Izvor: Anadolija