Novopazarac Kemal Glogić (67) do sada je dobrovoljno donirao oko 50 litara svoje krvi. Ovaj dobrovoljni davalac krvi na taj način spasio je mnogo života i na tu činjenicu je veoma ponosan. Sve je počelo prije skoro šest decenija kada je njegova majka bila bolesna.
”Bio sam dijete i zapamtio sam kada je moja majka bila bolesna. Ljekari su rekli da joj je potrebna krv koju nismo mogli da pronađemo. Bili smo primorani da je kupimo i moj otac je to uradio. To sam zapamtio. Još tada sam odlučio da ću svoju krv donirati kada god to mogu da uradim. I tako je sve počelo”, pričao je Glogić za Anadoliju.
Ovaj nekadašnji radnik Tekstilnog kombinata Raška iz Novog Pazara krv je, zvanično, donirao 104 puta. Taj broj je veći ali nisu sva dobrovoljna davanja upisivana u knjižicu evidencije. Računica pokazuje da je donirao oko 50 litara ove dragocjene tečnosti.
”Dovoljno je da se kaže da sam dao preko stotinu puta. Prvi put sam to učinio kao vojnik u Skoplju 1974. godine. Te godine sam dva puta donirao krv. Bila je akcija, a ja sam se sjetio svoje majke kojoj je, kada sam bio dijete, bila potrebna krv. Nisam se dvoumio i odmah sam se prijavio”, kazao je Glogić i dodao da je dobrovoljni davalac krvi 46 godina.
Pauzu je napravio samo jedne godine kada je imao saobraćajnu nesreću i kada su mu lekari savetovali da neko vreme ne donira krv.
”Ni sam ne znam kako sam izdržao te godine… Ljudi ne shvataju da su moja pluća ispunjena, da sam najsrećniji čovek na svetu kada nekom doniram krv i kada ga kasnije sretnem i vidim da je živ i zdrav. Moju krv su najčešće primale porodilje, a bilo je mnogo bolesnih, povređenih u saobraćajnim nesrećama”, rekao je Glogić koji je za svoj humanitarni rad dobio više priznanja, Zlatnih plaketa i zlatnu značku.
Seća se jedne saobraćajne nesreće i teško povređene devojke. Imali su istu krvnu grupu.
”Vraćao sam se iz Turske, bio sam tamo kod familije, i vidim na autoputu bolničke sanitete i policijska vozila. Zastao sam da vidim o čemu se radi i čujem ljekara koji kaže da je poređena djevojka koja ima 18 godina i da joj je krv hitno potrebna. Imamo istu krvnu grupu. Odmah sam rekao da ja želim da doniram i tako je bilo”, govorio je Glogić i naglasio da je sa tom djevojkom i njenom porodicom decenijama bio u kontaktu.
Glogićev broj telefona nalazi se u Crvenom krstu, Odjeljenju transfuzije i u brojnim humanitarnim organizacijama, pa su ga ljudi redovno kontaktirali tražeći ovu vrstu pomoći. Propisi Glogiću sada zabranjuju da nastavi sa doniranjem krvi.
”U Srbiji krv možeš da doniraš do 65. godine starosti, pa tako ja već dvije godine ne mogu da se odazivam akcijama i pozivima. Apelujem na nadležne da taj propis promene, da ukinu starosno ograničenje i da dozvole svima koji su zdravi da doniraju krv”, istakao je Glogić te napomenuo da su dobrovoljni davaoci krvi i njegov sin, braća i bratanci.
Iako je mnogo života spasio, Glogić se sjeća i jedne mlađe ženske osobe koja je preminula.
”Samo jednu osobu nisam uspio da spasim, mnogo mi je žao, mlada osoba, umrla je od karcinoma”, rekao je Kemal Glogić.
Izvor: Anadolija