“Ne znam da smo u modernoj istoriji ikada niže bili nego danas”, kazao je u emisiji “Da sam ja neko” historičar i bivši političar Milan St. Protić.
Šta smo zaboravili, a nikako nismo smeli i da li će išta ostati što će naše generacije preneti onima koji dolaze. Ako svi oni odu, a mi zaboravimo. U emisiji “Da sam ja neko“ historičar i bivši političar Milan St. Protić govori o tome gdje smo mi danas i šta možemo da uradimo da nam bude bolje.
“Živimo jedno antiintelektualno doba, tako nam se zalomilo i ono već traje neko odrđeno vreme, ne samo kod nas. Ot kada se nije pojavio veliki roman, veliki mislilac, vizionar, film, pozorišna predstava, političar. Mlađe generacije nema na koga da se ugledaju, njihovi nastavnici i profesori – retko ko da je za uzor i divljenje. Tu decu nema ko da pohvali, opomene, izgrdi ili ohrabri, nego se sve to svelo na od danas do sutra sa nebitnim, površnim i prolaznim željama da se uspe u životu, bude užasno bogat ili užasno popularan, treće ne postoji“, rekao je Protić.
Na pitanje a šta je treće, odgovorio je:
“To je pokušaj da razumemo svet u kome živimo, da o njemu saznamo što više, a onda u sledećem koraku da pokušamo da razumemo sebe. To je ono što je trebalo da obeleži dvadeseti vek, a nažalost nije.“
Na pitanje novinarke Rade Đurić gdje smo mi danas, Protić objašnjava:
“Ne znam da smo u modernoj istoriji ikada niže bili nego danas, pre svega po svojoj biološkoj snazi, mene to najviše brine. To što u Srbiji nema više od pet milona Srba, što i oni imaju veoma skučenu i novokomponovanu svest o srpstvu, ubrizganu poslednjih trideset godina, izmešanu sa titoizmom. Što smo moralno posrnuli, što nemamo snage da okrenemo novi list i krenemo napred, što se u ogromnom broju bojimo bilo kakve promene i boljitka. Što nam najbolja deca iz ove zemlje odlaze, a mi za to ne hajemo. Mi mislimo da se u budućnost ide tako što se dovode strani investitori i što se naš narod zapošljava na najprostojim, najednostavnijim i najgore plaćenim poslovima, zato što se sa takvim narodom najlakše manipuliše.“
Prema njegovim riječima mi nikada u modernoj istoriji nismo imali ovakav egzodus stanovništva.
“U Srbiju se dolazilo, nikada se nije odlazilo. Mi prvo treba da sednemo i dogovorimo se šta hoćemo – i narod i vlast i privilegovani, mora da definišu u kakvoj zemlji želimo da živimo, da odredimo koja su pravila igre i da se toga držimo“, istakao je istoričar.
Na pitanje da li to možemo, Protić odgovara:
“To je problem što ne možemo. Ovde svako gleda svoj interes, ne razmišlja ni šta će sa decom da mu bude. Misli da će da se obogati i da će imati i za svoje potomke, ali ne shvata da su to proklete pare, da će to biti prokockano, ubrizganu u veni ili da će jednostavno otići preko noći. Da će ta deca ako nisu sposobna da stoje na svojim nogama propasti. Takav je sistem vrednosti ovde uspostavljen, on se širi po dubini i to je pogubno za jednu zemlju i po jedan narod.“
Mi smo uspjeli da uništimo školu, da ona ne vrijedi ništa, ističe, da malo ko veruje da se njome išta postiže, da se diplome kupuju, doktorati falsifikuju, da nam univerzitet ćuti na nezamisliva poniženja.
“Ako možemo da se dogovorimo, možemo, ako ne onda ćemo ovako da svedočimo, dok nas ima, o propadanju sopstvenog naroda i jedino što možemo je da plačemo“, naglasio je Protić.
Na pitanje da je on neko, jednostavno je odgovorio da bi učinio sve da bude niko.
“Ne volim da budem neko i ovo mi je mnogo. Bolje se osećam kada sam sam sa sobom, barem imam s kim da se svađam na istom nivou“, rekao je na kraju emisije Protić.
Izvor: N1