Srbija je pripremila paket ekonomske pomoći privredi zbog pandemije korona virusa od 5,1 milijarde eura. Fokus čitave pomoći, kako je istakao ministar finansija Siniša Mali, jeste na mikro, malim i srednjim preduzećima.
Program je praktično podijeljen u četiri tačke i odnosi se na odlaganje poreskih obaveza, direktna davanja preduzećima, mjere za očuvanje likvidnosti i direktnu pomoć svakom punoletnom građaninu Srbije sa 100 eura nakon završetka vanrednog stanja. Poreske obaveze će se kasnije plaćati na rate, najranije od početka 2021 godine, piše DW.
Druga mjera je direktna pomoć preduzetnicima gdje će država svakom zaposlenom isplatiti minimalni lični dohodak za tri mjeseca, ukupno oko 750 eura po radniku, i to je mjera kojom će biti pokriveno oko 900.000 ljudi. Pravo na tu pomoć neće imati firme koje su otpustile više od deset odsto radne snage. Plate u javnom sektoru i penzije se neće smanjivati.
Ministar finansija kaže da će se sredstva obezbijediti iz budžetskih rezervi i na tržištu kapitala.
Populistički paket
Ekonomista Danilo Šuković smatra da je “reč o jednom populističkom paketu mera koji za cilj ima da vlast učvrsti svoju poziciju sa našim parama”.
Šuković za DW kaže “kako će tu biti dosta neracionalnog rasipanja para. Ne kažem da ne bi trebalo preduzimati neke mere, ali mislim da je sad ova globalna kriza iskorišćena da se donese jedan paket koji bi vlast trebalo da zabetonira tu gde jeste”.
Urednica magazina “Biznis” Radojka Nikolić ističe za DW kako bi tek trebalo da se definiše najavljeni paket mera i navodi da “tu pre svega nema nekih mera oprosta duga, jer se poreske obaveze samo odlažu za sledeću godinu. Pitanje je kakva će situacija biti sledeće godine i zato mislim da je bilo bolje da se ovo vreme iskoristilo za smanjenje poreskih obaveza a ne odlaganje. Mi već dugo vremena imamo zahtev privrede da im se smanje poreske obaveze kao i razni doprinosi“.
Kada je riječ o direktnoj isplati minimalaca zaposlenima, njima će to biti direktno isplaćeno “ali poslodavcu ostaju obaveze i na minimalnu zaradu. To će svakako biti manje nego obaveze za punu platu, ali o tome niko ne govori šta će biti sa smanjenim porezima i doprinosima i na minimalnu zaradu, i u tom smislu je čitava ta mera nedefinisana”, napominje Radojka Nikolić.
Sto eura svakome – rasipanje para
Linearnu raspodjelu 100 eura svakom punoletnom građaninu Srbije naši sagovornici vide kao teško objašnjivu. Procene se da će u tu svrhu biti potrošeno negde preko 500 miliona eura. Danilo Šuković ističe da “nije svrha da svi dobiju isto, već je svrha da se zaštite oni koji su najugroženiji i oni sa niskim primanjima. Zašto biste vi sada davali nekom milioneru 100 evra? Ali stoga je i ovo urađeno zbog pozicije vlasti u budućnosti”.
Radojka Nikolić takođe ocjenjuje da će to izazvati dodatne simpatije određenog dijela biračkog tijela.
“Tu je trebalo ciljano ići ako se želelo da se pomogne, jer će to nešto značiti najugroženijim ljudima. Zašto davati taj iznos nekome ko ima više hiljada evra platu, a takvih građana ima i kod nas. Pri tome je to veliko opterećenje za budžet. Stalno pri tome pričamo o socijalnim kartama, koje nikako da se naprave, ali one ipak imaju neku socijalnu sliku: ko prima socijalnu pomoć, ili neka nadoknade, i trebalo bi tim ljudima pomoći“, navodi urednica “Biznis magazina”.
Dug se mora vratiti
Iznos kompletnog paketa se procjenjuje na preko pet milijardi eura i Danilo Šuković tu ističe da će najveći dio tog novca biti garancije za kredite koje će neko morati da vrati.
“Neki deo sredstava će biti nepovratan. Zaduživanje neće biti problem, ali kada se zadužujete zbog ovoga to znači da neće biti sredstava za neke druge stvari, recimo za investicije. Manje će biti novca za puteve, prosvetu, zdravstvo, ili neke druge infrastrukturne projekte, a to će se kasnije negativno odraziti na razvoj”, ocenjuje Šuković.
Dobre mjere za likvidnost
Kao najpozitivniji dio ovog paketa mera Radojka Nikolić vidi mjere za poboljšanje likvidnosti privrednih subjekata u vreme ekonomske krize.
“Ti povoljni krediti za likvidnost i garancije koje će se davati za uzimanje kredita su dobar potez. Naravno, ne bi trebalo zaboraviti da sve što se uzme moraće i da se vrati. To je nešto što bi trebalo da iskoriste svi koji mogu da se razvijaju. Ali, tu postoji jedna važna karika a to je da su takva preduzeća zavisna od izvoza i evropskih ekonomija. Ako i tamo bude kriza i vi odatle nemate narudžbine onda ne vredi ni to preterano investiranje“, zaključuje Radojka Nikolić.
Autor: DW